конјугација
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /konjuɡǎːtsija/
- Hyphenation: кон‧ју‧га‧ци‧ја
Noun
конјуга́ција f (Latin spelling konjugácija)
- (grammar) conjugation
- conjugation (fusion of organisms)
Declension
Declension of конјугација
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | конјугација | конјугације |
| genitive | конјугације | конјугација |
| dative | конјугацији | конјугацијама |
| accusative | конјугацију | конјугације |
| vocative | конјугацијо | конјугације |
| locative | конјугацији | конјугацијама |
| instrumental | конјугацијом | конјугацијама |
Related terms
- конјуги́рати
This article is issued from
Wiktionary.
The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike.
Additional terms may apply for the media files.