говорник

Macedonian

Etymology

From говор (govor, “speech”) +‎ -ник (-nik).

Noun

говорник • (govornik) m

speaker

Inflection

Declension of говорник

	singular	plural
indefinite	говорник	говорници
definite unspecified	говорникот	говорниците
definite proximal	говорников	говорнициве
definite distal	говорникон	говорницине
vocative	говорнику	говорници
count form	—	говорника

Serbo-Croatian

Etymology

говор +‎ -ник

Pronunciation

IPA^(key): /ɡǒʋoːrniːk/
Hyphenation: го‧вор‧ник

Noun

го̀во̄рнӣк m (Latin spelling gòvōrnīk)

Declension

Declension of говорник

	singular	plural
nominative	го̀во̄рнӣк	го̀во̄рнӣци
genitive	говорника	говорника
dative	говорнику	говорницима
accusative	говорника	говорнике
vocative	го̀во̄рнӣче	говорници
locative	говорнику	говорницима
instrumental	говорником	говорницима

Derived terms

гласногово̀рнӣк

Related terms

го̀во̄рница f

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.